Из мога ратнога дневника : (забелешке из ратова 1912.-1918.)

СУ гостинској соби професор и порезник продужавају пре, за време и после вечере стручну инжињерску дебату о њиховоме данашњем раду. Облитатно уписивање у манастирску књигу, Кисео купус, ракија а 0с0бито вино ових крајева, уз добру вечеру, коју смо ми донели а и манастир нам је дао, повратило нам је душу. Дуго се није заспало, јер нам је требало доста времена да се раскравимо од данашње зиме и поодморимо од силних мука.

Данас је батерија изгубила девет коња (угинуло и удављено), Од материјала није се могло ништа спасти, већ је однела Радика извесне топовске делове и нешто муниције. Началник срески је извештен и умољен да претражи дотична места и јави батерији, ако шта нађе.

17. Фебруар. Целу ноћ је свирао и наносио ветар, Недеља, је, те још по виноћњем договору поранисмо да будемо на јутрењу. По дивљој гудури разлежу се звона, завештања Карађорђевића. Ремек дело дубореза, какво се ретко у свету виђа, украшава олтар ове нашем народу на далеко чувене светиње. ЈБуди су већ ручали и ми настависмо марш, да би што раније стигли у Дебар. Тобож, одавде је све под ногу, међутим изласком из манастира, док не сиђосмо кориту Радикином, наставише се јучерање муке.

Ветар не престаје, очима неда да се отворе, Вејавица наноси као иглице и песак, да нам парају очи. Наста опет поледица, одроњене стазе, расклиматане ћуприје, претурање и дављење, тако да нас је то коштало седам коњских жртава и неких резервних топовских делова, Наилазимо већ на познати терен, куда смо се у Новембру прошле године ломили на путу од Гара и Галичника, када се заузимао Дебар.

На сумпоровитим изворима код села Косовца огрејасмо се и зажалисмо што се не смемо купати. Пребродисмо и последњу греду, да сиђемо на започети друм који ће нас ускоро извести у сам Дебар.

Већ нанлазимо на наше патроле и страже дебарске посаде, ту је Дебар, а са њиме су и пола пута са највећим мукама и тешкоћама пређени. Око вароши ветар нанео снег, те кров прокрчене сметове, као кроз тунеле, једва пролазимо, да најпосле у њега уђемо и одлакнемо.

Све је било припремљено, казан се пуши, фураж на камарама, хлеб папрено наплаћен (0,60 дин. кило) је спремљен.

Одем да се јавим Команданту Места и нађем наше брђане. Премрзао, помодрео, захамљен спремом и забрађен, нађох све официре ХЈУ. пеш. пука, 1. поз. и наше брђане у њиховој менажи, са симпатичним, интелетентним и одушевљеним владиком дебарско-кичевским, а зналцем још од заузећа Кичева, Варнавом, Музика концертира, бифе елегантно спремљен и сервиран, а напољу шета елита бесних и богатих бегова дебарских. Да ли је потребно и могуће представити моје мизерне маленкости расположење, брзо открављење и заборав свију до овога момента мука.

Добих одобрење да сутра одморим људе и стоку, и дотерам спрему за продужење марша. У богатом Дебру снабдесмо се свиме н свачим, знајући добро куда н на шта идемо.

= 58 =

| | | :