Из мога ратнога дневника : (забелешке из ратова 1912.-1918.)

18: Фебруар. Преданак. Шиљање извештаја о маршу. Ветар је престао; сунце огрејало, те души годи. Припрема за сутрашњи марш и реквирисање коња на место изгубљених,

19. Фебруар. По лепом дану, готово без ветра, продужисмо за Луково, познатом нам из Новембра маршрутом до Струге. ·

У клисури Дримовој брише. Прелазак чувеног, сада још полеђеног »Везировог моста« муку нам зададе, Товар смо морали пренети на. рукама. Изгубисмо три коња, који се под промралим распаднутим ранама и већ испалом кичмом укрутише, Друм је, те се зимска тешкоћа и не осећа. Рано се стигло и сместило у кантонман готово пропалих, а јединих села на целом путу од Дебра до Отруге, у Лукову и Глобачици.

20. Фебрџар. Продужисмо, да најпосле, стигнемо у бедну Стругу, на дивном и рибом богатом охридском језеру. Старп смо познаници још од зимус. Наређење ме чека, да одмах, још сутра са колоном продужим за Елбасан. Попунисмо нашу храну, За то време пријатно су нас угостили официри трећег пука првог позива. Уз њихову музику прекратисмо и ово вече.

" Данас је изгубљено још три коња. Реквирисане из Дебра враћамо. У Струвзи их нема, и ми као чергаши остављамо наше не баш потребне ствари, да би се пребацили што пре и стигли циљу — Елбасану.

21. Фебрџар. Оа језера брише као лед хладан ветар. Снега нема много, али је све около бело. ЈБуди једва чекају да осете и виде то чудо приморске климе. Марш нам је данас доста велики. У Ћукусу треба коначити, Село Пренс неосетно пребродисмо и почесмо већ да идеалишемо угледавши шимшир и по коју зелену ливаду идући Шкумбом.

У Ћукусу остадоше допунци и пионири поред већ устројеног слагалишта хране, а батерија, да би ћарила што од сутрашњег марша, оде на конак у Џура хан, Висина је, те се осећа после данашњег пријатног марша мало поладније. ,

Мрак нас ухвати, те тако рећи по ноћи стигосмо, али ипак добро накористисмо ханске штале и зграде, На путу смо оставили четири коња, готово мањкати.

22. Фебруар. У јутро сачекасмо један батаљон другог прекобројног пука, јер пионири осташе на радовима око путева и мостова, а допунци одоше да смене нека оделења за осигурање позадине. Кретосмо Мираци, куда ћемо заноћити, како би сутра рано стигли у Елбасан. И овај дан нас кошта четири коња,

Можда ће некоме изгледати чудновато оволико губљење коња, али ако се има на уму: да су ови коњи издржали све ратне штрападе; зиму; слаба храњења услед нестанка фуражи; да су тучени ледом и кишом; да су носили распаднуте и тек мало залечене ране за једва два месеца, одмора; под сталним ношењем терета и оваквим маршом; разглављујући бе под тежином терета и слабе коституције — онда ће се помирити као и ми са губитком тридесет коња за ових девет дана. Још од ономад пешади носе муницију на рукама, а самари угинулих коња су натоварети на муниционе коње. |

= 59 =