Из нове српске историје

МИ | ПРЕДГОВОР

Србије, — сдруге стране, присајединити Србији тест нових нахија. (Оба ова циља ПО Скн нуде су 1830 и 1833 године.

Милош је у својој спољашној политици био стално потпомаган Русијом, и за своје успехе има много њој да захвали, Гавриловић, насупрот неким ранијим историцима, показао је да Русија није била противна Малошевом наследном кнежевству, и да он није дошао до тога кнежевства кришом од ње. Стоји само то, да у питању кнежевскога достојанства Русија није могла помагати Милоша онако снажно као у другим питањима. То је питање било покревуто ван Букурешког Уговора, а Русија је могла захтевати од Порте испуњење само онога што је у Букурешком Уговору било предвиђено. Потпомогнут, истина, Русијом, али дискретно, Милош је, на крају крајева, имао да сам себи извојује наследно кнежевство. (Он је просуо велике паре у Цариграду, али његов успех не треба само тиме објашњавати. Главни узрок његова успеха лежи у томе, што је својом петнаестогодшњом владом у Србији задобло Портино поверење као човек који је успео прими: рити Србију и одржати је бар у некој врсти релативне верности према Султану,

У питању шест нахаја, Русија је, на основу јасног текста Букурешког Уговора, могла подупрети наше захтеве на Порти сасвим одлучно. Она је то и радила, али, у пресудном тренутку, она из својих нарочитих политичких рачуна, није хтела чинити притисак на Порту, него је саветовала нама да минешто од својих захтева попустимо. По њеним саветима, ми смо се требали одрећи тимочког и алексиначког округа иједног дела крушевачсог округа. Срећом, у питањима земљишта, Малош је имао сељачку незајажљивост инепопустљивост. Када је видео да дипломатским средствима не може доћи до свих шест нахија, он се послужио сасвим недипломатским средствима... Изазвао је буну. у тим нахијама, — и када је побуњени народ збацио турске власти, Милош је под изговором повраћања реда, заузео војском све зем-