Из нове српске историје

-Х ПРЕДГОВОР | ђ

- власт коју је створио, није хтео ни умео да европеише, Он је успео да Турке сасвим искључи из наше унутрашње управе, али у тој управи задржао је и даље њихов дух и њихове начине. На место турскога паше, он је владао Србијом као народни кнез, — али тачно по обрасцу једнога турског паше. Његову владу народ је крстио Милошево пашовање. Од 1815 Србија је стално напредовала и у привредвом и у културном погледу. Милошев начин управе пестао је у брзо мнесавремен, и изазвао противу себе јак покрет, коме је и руска дипломатија повлађивала. Милош је, како тако, излазио на крај с опозрцијом у земљи, али за борбу са Русијом био је нејачак, Он је тражио потпоре у које странесиле, — и ако се његов избор зауставио на Енглеској, то је било с тога што је једина Енглеска хтела да му се бар у неколико нађе у невољи. Између Енглеске и Русије заметнула се, поводом српских ствари, дипломатска борба. Борба се всдила у Цариграду, јер је Србија била васална кнежевина Султанова, и, на крају крајева, Русија, чији_ је утицај на Порти био јаче, победила је Енглеску. По жељи Русије, Порта је наметнула Милошу један устав који је у будуће спречавао његов дес_потизам, и који је, после неколико месеца, био у ррск и његовоме паду.

Каошто се види из Гавриловићеве расправе Почеци дипломашских односа између Велике Бри-– шаније и Србије, Милошева вештина била је до последњега часа врло велика, али противу удружене Русије и Порте она му није ништа вредила. Правни положај Србије сав се оснивао на руско-турским. уговорима: што би решили Турска, као сизерен Србије, и Русија, као њен заштитник, то је морало да буде,

У.

Осим Милоша Обреновића, Гавриловић је об– јавио већи број расправа које се тичу Карађорђева.