Из нове српске историје

ПРЕДГОВОР ХЕ

и Милошева времева. Најважније од тих расправа прикупљене су у овој свесци. 1910 Гавриловић је постављен за посланика ва Цетињу, — и отада настаје прекид у његовом књижевном раду. 1914 Гавриловић је премештен са Цетиња у Рим, за посла. нрка на Ватикану. 1918 и 1919 био је заступник. министра спољашњех послова. 1919 постављен је“ за посланика у Лондону, на коме је положају и умро 1 новембра 1924.

Већ од 1914, када је премештен у Рим, а нарочито од 1919, када је дошао у Лондон, Гавриловић се полагано враћао историским студијама. Пре свега намеравао је да наново напише изгубљену четврту свеску Милоша, Потребну грађу био је у главноме прикупио, али није стигао ништа да стави на хартију, По архивским исписима нађеним. у његовим посмртним хартијама, а и по ономе што. је он сам за живота казивао пријатељима, он је намеравао још написати дипломатску историју Србије Х!ИХ века и историји Карађорђева времена. Али све ове планове покварила је његова прерана смрт.

| МТ,

Међу нашим ксторичарима, Гаврилсвић биће“ запамћен као онај који је први узео обрађивати историју Србије Х/Х века на основу архивске грађе и без икаквих политичких предуверења. Он је бко главни стручњак за Милсшеву владавину, коју је приказивао нарочито са њене депломатске стране, — једно с тога што дипломатски преговори чине најважнији део Милошеве владавине, — а другом с тога што је сам Гавриловић био најбољи у анализи дипломатских преговора. У своја историска. дела Гавриловић је унео главне особине источне Србвје: радну снагу и уравнотеженост суда. У његовим делима нема ни полета идеја ни излива осећања ви живописности стила, али има много фа—