Из нове српске историје

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И СРБИЈА 139

лета једну комисију у Србију, Милош је рекао Хоџесу, да ће он пре дати оставку него што ће примити такво руско изасланство.) Међутим, у ствари, он није предузео никакве мере које би значиле

одбацивање руске и примање енглеске заштите,“)

22 фебруара, Вашченко, руски консул, приспеоје у Београд, и 23 предао је Кнезу писмо вицеканцелара, графа Неселрода, у коме је доносилац писма био препоручен као привремени (рго Тетроге) агент код Кнеза. Вашченко је имао „да помаже и упућује" Кнеза у мерама које он намерава предузети ради боље управе земље, Милош је саопштио Неселродово писмо Хоџесу, и, изјављујући дајерешен да не прими рускога консула у таквој мисији, питао је за савет како да одговори петроградској влади. У исто време, питао је да ли је влада Његовог Британскога Величанства спремна да му помогне извући се из његове дилеме и из деликатнога положаја у који га је довела Вашченкова мисија. Хоџес је одговорио: „Без сумње, Квез не може примити једнога поли. тичкога саветника и доглавника ни од које стране силе док му најпре Султан не би нотификовао да је одобрио и потврдио да такав агент може бити примљен.“ Он је саветовао Кнезу да извести рускога агента да га не може примити у својству у коме је акредитован, и у исто време да о тој · својој одлуци извести мирно и достојанствено графа Неселрода. Међутим, Хоџес је обећао Кнезу потпору британске владе. Ипак зато Милош није учинио ништа противу рускога консула, који је пак сам учинио све што је могао, с једне страве, да окуражи кнежеве противнике, а с друге, да увери Милоша да не треба да слуша савете Хоџесове, Он је нарочито употребио сав свој ауторитет, да докаже кнегињи и кнежеву секретару Живановићу, да ће се Кнез изложити великој опасности, ако буде тражио заштиту неке друге силе а не Русије, и да га то

1 Исти истоме, 14 фебруара 1838. 3) Исти истоме, 13 фебруара 1838.