Из нове српске историје

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И СРБИЈА ЈАТ

воје опозиције према. неограниченој власти Милошевој, У колико је комисија, са којом је Вашченко стојао у непосредном додиру, већма одмицала у своме послу, Кнез је бивао све нервознији. Хоџес,. који је то запазио, саветовао му је да буде миран и дао му је мисао да онда, када све буде готово, тражи један рок ради проучевања различних пројеката. На тај начин, британска влада имала је времена склонити Порту, да позове Кнеза да пошље своје делегате у Цариград. Према томе, Хоџес је обавестио Милоша о плану на коме је лорд Понсонби тако ревносно радио у Цариграду.

Најзад, 15 марта, Понсонби је писао Палмерстону да је Порта већ известила бестрадскога пашу, да Милош може послати депутирце у Цариград. И доиста, 30 марта, Милош је добио, преко београдскога паше, позив великога везира да пошље депутацију. Али прави циљ тога захтева није био о6јашњен. Милош је био ван себе од радости, и одмах је јавио ту новост Хџпоесу, молећи га „да поднесе његову срдачну захвалност влади Њенога Величанства на овоме доказу њенога. интересовања за Србију“. (Он се пожурио да о свему извести и Вашченка. У својој раздраганости, рекао је Хоџесу, да ће рећи руском консулу да се врати у Оршаву, али то није учинио, Међутим, комисија која је спре"мала нацрт устава и закона, била је извештена да је њен задатак свршен, и да се њени чланови имају вратити на своје редовне дужности!).

Чланови депутације били су одмах одређени, и писма захвалности била су послана Султану и Решид паши. Доцније, били су послани и знатни новчани поклони. Чланови депутације били су Аврам Петронијевић, Јаков Живановић и Јован Спасић. Хоџес је више волео да је Милош поставио свога брата Јована Обреновића за првсга делегата, али укупан састав депутације био му је по вољи. Аврам Петронијевић, главни делегат, стајао је у тесној

7) Хопес Палмерстону, 31 марта 1838.