Из нове српске историје

142 мих. гавРИЛлОовић _

вези са кнежевим противницима, али Милош није то знао. Ипак, пре његова поласка на пут, Милош га је заклео на верност према себи, и т' је већ био рђав знак. Депутација | је отпутовала у Цариград 23 априла. 27 јуна Милош му је препоручио да прочита са Живановићем главу МГ стих 24 еванЂеља по. _ Матеју: „Нико не може два господара служити“, Петера ва је био за доживотни Савет, и докле је службено радио по Милошевим улутствима, он је у потаји чинио све што је могао да код званичника Порте и у руској амбасади поквари планове свога властодавца.

Неколико дана раније — 18 априла — отпутовао је и Милош у Крагујевац. Пред полазак рекао је Хопесу; „Ако ваша влада може склонити сорту да испуни хатишериф од 1830 и да укине хатишериф од 1833, који је опозвао најважније повластице дароване овој земљи хатишерифом од 1830, ви Бете видети, да ће руска странка изгубити сав свој утицај и да ће бити уништена,“ (Он је молио ЖХоџеса, да каже Понсонбију да ће он, Милош, „радо жртвовати колику било суму новаца само да поврати Србији оне повластице по којима је варош Београд искључиво припадала Србима, а Турцима становање било допуштено само у београдскоме граду.“:)

Саопштавајући Палмерстону ове Милошеве жеље које су се тицале Београда, Хопес је још једном поновио разлоге са којих је Порта требала учинити овај уступак Србима. Он је тврдио да је потпуно сигуран у искреност кнежеву, који је говорио о својој потпуној преданостаи према влади Њенога Величанства, Русија је дубоко увредила и његов понос и његову амбицију,и он ће се зацело привезати уз Велику Британију, која би га узела у заштиту од руских интрига и поред тога прибавила му и друге користи, То су били разлози са којих није требало сумњати о Милошевој искрености.

опес је писао; „С погледом на положај у коме

1) Хопес Палмерстону, 17 и 23 априла 1838.