Из нове српске историје

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И СРБИЈА 157

реше да сузбију руске амбицеје на Истоку. Русија је хтела да узме Влашку, Молдавску и Србију, и онда би било свршено са Бугарском и Румунијом. (Румелијом).

По своме повратку у Србију, Хоџес се задржао 1 октобра у Пожаревцу, да би поднео Кнезу извештај о стању српскога питања у Цариграду. Он је добро пазио да га не узнемири својим сумњама о повољноме решењу, али га је ипак припремио на могућна одлагања. Он му је приметио да, ако би Порта била вољна да попусти захтевима_ Русије, онда би било боље оставити ствари такве какве су, него добити један сенат са диктаторском влашћу, па макар то било само за одређени број година, „Ја сам; међутим, рекао Кнезу, да ја немам разлога за такво страховање и да говорим о тим могућностима само с тога дабих показао Кнезу да ми нису непознате руске интриге у већима Дивана. Уз то сам напоменуо Кнезу да, с погледом на садашње односе између Кнеза и Порте, ја немам повода да се бојим да ће наше жеље остати неиспуњене". Кнез је од срца захвалио британској влади на услугама које му је учинила, обећавао је да ће владати строго по закону, али је у исто време изразио и своју бојазан, да се после повратка рускога амбасадора у Цариград не поквари све оно што је било учињено у корист Србије. У томе случају, рекао је, он неће поштовати оне одредбе хатишерифа којима је устансвљен доживотни Савет, и мислио је да то ни Султану неће бити криво, пошто Порта, ако попусти Русији, то ће бити само из страха да је не наљути. Саопштавајући ове Милошеве погледе Палмерстону, Хоџес је додао: „Ја молим за допуштење да приметим Вашем Лордству да, ако Порта. доиста буде тако слаба и безумна да се покори. наредбама Русије, — снда ћу и ја, на случај да не добијем друкчија упутства, препоручити Кнезу да. се одупре таквом акту“. На крају својега саошштења он је изјавио да је сада више него икада уве—.