Из нове српске историје

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И СРБИЈА 167

треба да уложи жалбу и да дугом преписком непрестано одлаже решење,“ 1)

Милош је у начелу примао Хоџесове савете о Народној Скупштини, и рекао је да је вољан сазвати је, ако Порта одбије његов нацрт устава. Али он то, зацело, није мислио озбиљно, јер навикнут да се служи мајсторијом, он није марио да се излаже тешксћама и опасностима Народне Скупштиче. (н се и даље надао добрим резултатима услед радње његових делегата у Цариграду, услед британског посредовања, и може бити услед каквога Аеџе ех тшасјипа, какав га је и дотле често извлачио из највећих забуна. Гледао је на све начине да потстакне ревност Хоџесову и поручивао му је по своме личноме секретару: „Досада је Енглеска само "посредним начином посредовала у нашу корист, докле се Русија отворено обраћала Султану и одупирала мојим предлозима. Порта је саопштила мо“ јим депутирцима, да они имају да службено известе Русију о томе какве установе сматрају за подесне за своју земљу, а турска влада известиће о томе лорда Понсонбија неслужбено Русија нема више права него Енглеска да се меша у нашу унутрашњу управу, — и зашто Порта чини разлику између ове две силег“2) Када му је Хоџес одговорио, да треба мирно и стрпљиво да чека резултат оних корака које је учинио лорд Понсонби, Милош је одговорио: „Ја бих радо чекао, али ми Русија не да; докле ви и ја чекамо, она је запела па ради противу нас.. чак би хтела да гзазове буну у Србији, Ја вам кажем да Русија чак у моме конаку кује завере противу мене,“ (Он му је такође рекао са прекором, „да он не би никада послао депутацију у Цариград, да није мислио да ће је Влада Њенога Величанства успешно подупрети.“

Достављајући Палмерстону кнежеву изјаву, да Велика Британија није никада службеним путем по-

1) Хоџес Милошу, 28 новембра 1838 =) Хоџес П-лмерстону, 13' децембра 183“.