Из нове српске историје

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И СРБИЈА 175

јаснио своја упутства. Ова два Портина службеника била су тим већма збуњена, што је њихова конференција са руским амбасадором била заказана за сутра дан, 8. Они су одговорили да Перта потпуно осећа тежину Понсонбијевих разлога, „али с друге стране добро је познато у какав је положај Порта, силом прилика, стављена према Русији у погледу Молдавске, Влашке и Србије“. Најзад. после лажног и изврнутога аргуменгисања 30 и прошив доживотних сенатора, они су рекли да ће следећа измена бити предложена Бутењеву: „Када буде потребно'ћа се који члан Савета уклони. или замени, Кнез Србије биће обвезан да о томе извести Порту, да би за то уклањање и замењивање добио претходно њено допуштење". „Порта“, додао је Нури беј, „има права захтевати толако пажње од Кнеза... Русија неће никада бити у овим стварима питана за мишљење,,.. Порта ће тражити само од Кнеза податке о предложеноме новом савегнику, — и у пракса изићиће се на оно што је захтевао кнез Милош у своме уставном нацрту“. У ствари, то је значило полатање оружја пред руским амбасадором. На претходној конференцији, Порта је била примила Бутењевљев захтев, да се саветници постављају на цео живот. Сутра дан, 8 децембра, требала је да буде само још завршна конференција. Све што је Нури ефендија говорио Пазанију само је приказивало у јачој светлости неуспех Милошеве политике, коју је заступала Велика Британија. Британски амбасадор, иако свестан о озбиљности сатуације, није знао да се у преговорима отишло тако далеко. 8 децембра, саопштавајући лорду Палмерстону последње кораке које је учинио на Порти, он је писао следеће: „Изгледа ми да је ово врло озбиљна ствар. Ја држим да руска влада осећа да њена моћ над Влашком и Молдавијом у многоме зависи од тога, да ли ће сада бити у стању утврдити свој неогравичени утицај у Србији, — и она ће учинити све што може да би принудила Порту на попуштање њеним захтевима“. Њему је било