Из нове српске историје

174 ; МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

попустити Русији. Непокретност Савета налази се у хатишерифу од 1830, али у томе истом документу налази се и одредба, да Турци могу живети само у тврђавама. Ипак зато, хатишериф од 1833 оставио им је рок од пет година у коме ће сг иселити из предграђа и повућа у тврђаве. Доцније, Турцима је допуштено, да остану стално у Београду. Следствено, не би било немогућно ла се исто тако промени и она одредба која се тиче непокретности саветника,

Хи.

Понсонбијева тактика у српскоме питању била је основана на претпоставци, да ће на Порти, као обично, ствари ићи споро. Али, 6 децембра он је дознао да је Бутењев решен да убрза посао, и да - ће ради тога преговарати непосредно са Нури ефендајом, остављајући на страну кнеза од Самоса. Зато је и Понсонби, истога дана, послао Нури еђендији своје примедбе о сраскоме питању, у облику .упутстава драгоману Пизанију, која су имала за циљ „да уплаше Нурија од онога што га може снаћи због његове претеране услужности према Русији“. Понсонбијева упутства била су понављање свих могућих разлога противу доживотнога Савета, који би био „чудовиште од владе“. Порта би требала да подупире Милоша, „који јој је врх свега дао сада доказа о својој верности, јер је смео да прекине са Русијом, пред којом се сви његови суседи послушно савијају без и најмањега знака отпора“, Такође је известио Нури ефендију, да ће „бри"танска влада пажљиво мотрити на држање Високе Порте у овој прилици, и да ће садаи Енглези и остали свет лепо видети у којој се мери једна страна влада сме ослонити на Портину самосталност и њену политичку увиђавност“:),

У вече 7 децембра, Пизани је видео Нури ефенцију и Мустафа беја, којима је предао и об-

1) Понсонби Палмерстону, 6 децембра 1838.