Из нове српске историје

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И СРБИЈА 173 _

понављање онога што су депутирци већ толико пута подносили Порти:). Уз свој нацрт депутирци су приложили и једну ноту за Нури ефендију, у којој су молили да њихов нацрт Порта потврди. „Непокретност чланова Савета“, говорили су они, „донела би собом једну врсту републиканске или олигархиске владе“, а кнез Милош и народ били су противни таквој влади, када је једна одредба о њој ушла у хатишериф од 1830. Они су такође учинили Нури ефендији и једну дугу „усмену представку“, која је била један исцрпан протест противу рускога мешања у српске ствари. Ако Русија каже, да она има да се меша у питање српскога Статута, Порта јој може одговорити, да Статут говори о унутрашњој управи Србије, у погледу које је она самостална, — и следствено, нико се не може у питање Статута мешати, па каошто се Порта не меша у то питање, него само потврђује српске захтеве, тако их и Русија може потврдити, ако то Срби затраже, Ако Русија каже, да Порта не може потврдити један Статут у коме је промењена одредба о непокретности саветника, Порта може одговорити, да се та одредба не налази у њеним уговорима са Русијом, које Порта поштује у свакоме погледу, него се налази у једноме хатишерифу који је Порта. издала, — и пошто та одредба нема основа у уговорима, то је једна ствар која се тиче само Султана и Срба. Пошто Срби траже да се та одредба промени, Порта, желећи благостање Србије, има права да потврди и такав један акт у коме је та одредба промењена.... Заштита Русије не може се схватити тако широко да јој се да право спречавати Србе да уређују своје ствари у границама својих права, и да о томе подносе молбе своме законитоме цару". Русија се није устручавала да шиље своје службенике, — на пр. Вашченка — у Србију који ће Кнезу диктовати устав. Кнез, међутим, пре ће се одрећи и свога кнежевскога достојанства, него што ће

5) Чл. 6 нацрта, 6 децембра (20 новембра) 1838.