Из нове српске историје

172 | МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

У енглескоме нацрту било је предвиђено да се, наместо депутација преко којих је Србија од времена на време подносила своје захтеве Судтану, установи један стални заступник »„Капу-Ћехаја“, који би знао турски језик и обичаје. Шта више, тврдило се да је и Порта одлучила да постави свога заступника у Београду, и да је та одлука, по изречној наредби Султановој, достављена кнезу Милошу преко београдскога паше, Стефанаки беј, један од аутора енглескога нацрта, био је бацио око на то лукративно место.

Енглески нацрт био је противан Бутењевљевом захтеву, да се октобарски указ унесе у законик. „Висока Порта налази навођење тога указа као бескорисно и као врло мало сагласно са достојанством једнога акта који проистиче из суверене султанове воље“, Најзад, Порта је остајала при своме захтеву да јој се да један „појас“ око тврђава, захтев који је руски амбасадор одбио као противан и уговорима и хатишерифима. је

Понсонби без сумње није давао много важности овоме документу. Његов главни циљ био је; да добије времена. 24 новембра он је писао Палмерстону: „Мој је циљ да целу ствар држим нерешену све докле не добијем упутства од Владе Њенога Величанства, Руси ће без сумње одбити пред-логе који се налазе у приложеном нацрту одговора који би Порта имала да им учини, — и тако ба се добило времена, и за овај мах остао би неиздан тај Султанов хатишериф који има да задовољи руске захтеве, а жртвује интересе Милошеве и Портине руској политици, дајући неограничену власт једној "олигархији састављеној од гладних људи и слепих присталица Русије",

Тек 2 децембра, депутирци су поднели Порги нов нацрт органскога законика и примедбе које им је Кнез послао 6 новембра. У своме задатку они "су били потпомогнути од драгомана британске амбасаде, У кратко, и овај нов покушај обртао се

ско питања Савета, и нови нацрт био је просто