Из нове српске историје

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И СРБИЈА 177

стону извештај о представци коју је учинио Султану. Уверен да је целу ствар свршио Нури ефендија без питања Великога Већа или Султанг, Понсонби је послао једно саопштење Риза беју, Султановом личном секретару, и рекао му, да, „ако то саопштење не покаже Султану, он ће имати сам да сноси одговсрност за све оне непријатности које би снашле Султана, а могле су га мимоићи да је на време био обавештен о фактичном стању ствари“. У томе документу Понсонби је доказивао неумесност установљивања доживотнога Савета, пошто би, ако би се то извело, Србија била предана у руке Русији. Он је свраћао пажњу на последице које могу настати услед тога што на ту установу Милош не пристаје, па ће се морати на њега ·чинити притисак или отоманском војском (што је немогућно) или руском војном силом, што би било извор још опаснијим незгодама за Порту, и могло може бити изазвати мешање оних европских сила, које не би хтеле или не би могле допустити Русији да присвоји себи тако важну земљу као Србију и тиме битно промени равнотежу снага, „Ја сам додао, да је такво мешање више него вероватно, и да је постало могуће услед онога што се зна да је британска влада говорила петроградској влади о томе, како Енглеска не може допустити Русији да

се сама меша у турске ствари".

Понсонби је искрено веровао у могућност одсуднога отпора од стране Милошеве, који није могао имати никакве обмане о положају у који га је довео нови хатишереф, „Ја држим да ће и Ваше Лордство бити тога мишљења", писао је он Палмерстону 16 децембра, „да хатишериф значи у ствари збацивање Милошево. Ја не сумњам да ћега ион сам тако схватити, — и ако му се одупре, каошто _ је рекао да ће чинити, он може причинити Порти велике неприлике", 5

Да би се избегле све те тешкоће, Понсонби

1) Понсонби Палмерстону, 16 децембра 1838. Из српске историје = 12