Из нове српске историје

178 | МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

је — у своме саошштењу Риза беју — покушао да увери Султана да одлуку донету о Србији не треба извршити, да уопште не треба ништа даље чинити, да Русија неће због тога напасти Поргу, и да ће се све свршити на „срдитим речима“. Ипак зато, он је сумњао о успеху. „Ја се бојим да нећу моћи спречити извршење ове мере (хатишерифа), премда сам на томе непрестано радио“. Понсонби је овде доводио у везу српско питање с општом политиком Велике Британије, „Ја очекујем да дођу још и горе ствари“, рекао је он, — и излагао је, како Русија може покушати да обнови Унћарскелески Уговор, и може узети на себе да уреди односе између Султана и Мехмед Алије, (Он је жалио што је британска флота била отишла, „Ја жалим губитак оне потпоре коју нам је ескадра могла дати, да је адмирал Стопфорд хтео послушати моје озбиљне молбе да за кратко време одложи свој одлазак“,')

И поред литности онсонбијеве представке, Риза беј, под недопуштеним изговором рамазана, није му одмах одговорио, Најзад, 17 децембра, Џизани је донео амбасадору вест, да су његове напомене „врло лепо примљене од Султана, који је провео сат и по у њиховом читању“. Истога дана, Понсонби је ово јавио Палмерстону, и рекао: „Према томе ја се скоро почињем надати успеху, али ствар је веома тешка, јер могућно је, да се Султан већ ангажовао“, Понсонбијева нагађања била су сасвим «основана, јер неколико дана доцније, између 22 и 24 децембра, хатишериф о српскоме уставу, упућен Јусуф паши и кнезу Милошу, био је издан. Чланови 6 и 17 — узроци толиких тешкоћа — били су овако састављени: „образоват ће се и устроити један Совјет састављен из Старешина и најважнији између Серба., Число членова овог Совјета бит бе 17, између који један бит ће предсједатељ, — Они 17 членова Совјета неће моћи бити збачени без узрока, докле не би било доказано код моје високе

1) Понсонби Палмерстону, 16 децембра 1838.