Из нове српске историје

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И СРБИЈА 179

Порте, да су се они учинили повини због каквог преступленија, или због нарушенија закона и уредаба земаљски“,

Риза беј најзад послао је свој одговор Понсонбију и објаснио држање Портино. у српском питању. (Он се позвао сасвим логично на право интервенције које је припадало Русији у српским стварима, али све што је следовало овоме уводу био је сплет лажи и лажних разлога, којима је циљ био да изазове код британскога амбасадора повољно миш“ љење о резултату преговора. Било је излишно и помињати, разлагао је он, да су уговори Букурешки, Акермански и Једренски садржавали одредбе које су допуштале Русији да се меша у српске ствари, да су према томе и фермани од 1830 и 1833 били састављени у сагласности са руском мисијом, м да је према томе сарадња руске мисије у уставу који је затим имао доћи, била, по самој природи ствари. неизбежна. И зато, пошто је тај устав пројектовала уз сарадњу српских депутираца, Порта га је саопштила руској мисији, која је учинила своје примедбе и тражила да се доживотност саветника унесе у устав, Мисија је изјавила такође да Русији припада право учешћа у издавању устава, и овај захтев као још и неки други значио је да би руски консул у Београду имао право да се меша у српске ствари, Али Порта је енергично протестовала и водила велику препирку са Русијом дуже од месец дана. Најзад, она је склонила Русију да потпуно одустане од својих захтева о мешању руских консула у српске ствари, У начелу је утврђено, да саветници могу бити промењени и замењени са допуштењем Високе Порте, али да (каошто је већ било речено у хатишерифу од 1830) ниједан саветник не може бити дигнут са положаја докле не учини какву кривицу према Високој Порти, или се својим понашањем не буде огрешио о земаљске законе. Заслуга је Портина да је оваква измена првобитнога руског предлога била усвојена. „Даље, уместо да се каже да Русија заједно са Високом Портом прописује устав Србији, речено је да

120