Из нове српске историје

180 МИХ, ГАВРИЛОВИЋ

тај устав проистиче само из воље Султанове, и те је имало за циљ да спречи руске интриге и да одржи: неокрњена. права Високе Порте, устансвљена хатишерифом од 1830 у погледу мењења саветника, Када Кнез буде хтео да промени кога саветника, он: Ће имати само да јави то Високој Порте, и онда ће се рећи, да је доказано да је тај човек учинио кривицу противу Отоманске Владе, — и јасно је да ни Русија ни српски народ неће моћи томе ништа. приговарати. „Узимајући све то у обзир, Порта је налазила да је учинила све што је требало за обезбеђење њених права противу Русије“. Чак и претпостављајући да је, због Енглеске, Висока Порта напустила своје право из хатишерифа од 1830, Русија не би на то пристала, и судећи по њеноме држању и говору, нема сумње да, ако би се са том. ствари терало даље, она би постала „врло озбиљна.“ При завршетку, он је рекао: британски амбасадор шризнаће „да Отоманска Влада у садашњем положеју не би радила мудро, када би вређала Русију и тражила с њоме кавге,“ У кратко, каошто је Риза: беј неотступно тврдио, Русији је било подвзљенс, и Милош је победио. Риза беј је писао: „Кнезу се може само честитати, да је најзад добио свој спор, нарочито када се оним добицима које су депутирци постигли, дода обећање Његовога Величанства да. ће дати свој пристанак, и без претходнога проучавањег, кад год кнез Милош буде сматрао за потребно да уклони кога саветника. (во обећање, дано непосредним начином британском амбасадору, има исту вредност као која било одредба хатишерифа.“ Најинтересантнија ствар код ове турске диалектике било је то да ју је Понсонби узео озбиљно. 21 децембра, писао је Џалмерстону да је задовољан са резултатом својих напора, и да мисли да и кнез __Милош треба да буде задовољан, „бар за овај мах“,

Писао је, у општим изразима, и Хоџесу, и молио га; да стишава Кнеза“, док нечује од њега право стање: