Из нове српске историје

2 МУИХ. ГАВРИЛОВИЋ _

дахиских насиља. Онаје у Србима налазила одличних помагача у ратовима против Порте, а специјално у време устанка било је још живих људи који су учествовали у ратовнма Јосифа ||, и који су нароч то били предмет дахиске мржње, Позивајући Србе против Турака, Јосиф П је обећао да ће их ослободити, али, призуђ>н да закључи мир у Свишто_ ву (1791), он је уговорио за Србе потпуну амнестију, и да се јаничари не враћају више у београдски пашалук. Аустриски ратови против Порте много су · подржавали војнички дух у Србији, каошто је и наслањање Србије на Аустрију, а директно на српски елеменат, играло важну улогу у појави устанка,

Ако се говори о традицијама, оне су заиста упућивале устанике на Беч, Већ првих дана месеца марта 1804, прота Матија Ненадовић обраћа се аустриском двору, тражећи да их „са свим ослободи испод ига турскога“. Сем тога тражи војске, оружја и друге потребе. Устаници су се надали тврдо даће их Аустрија ослободити, јер су њихови „преци у сваком случају привржени и верни били двору аустриском“. Истога месеца стигне одговор Јакову Ненадовићу, да се Срби немају надати помоћи од Аустрије, јер је она у пријатељству с Портом. Аустрија је обећавала да ће позвати Србе и Турке да се измире; она је то заиста и учинила, али су ови покушаји остали без успеха. Прота Матија брижљиво је чувао овај одговор „ако би нас Немци, вели он, кад-тод прекорели, зашто смо ми оставили њих као прве и ближње комшије и отишли тражити Русију за покровитеља, да им смело можемо казати, да су они нас оставили а не ми њих“.

У мају месецу исте године, Карађорђе изјави на једном састанку капетану Ш!ајтинском жељу целог српског народа да пређе под власт хабзбуршке династије, јер више нити хоће нити може сносити турску тиранију, (Он је нудио и градове, ако их освоји, а ако их Аустрија одбије, они ће се морати обратити другој хришћанској држави, Из овога се јасно види да су Срби одмах у почетку мислили да