Из нове српске историје

СПОЉАШЊА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ 3

се опросте турске власти и да заузму градове, Аус"трија је овом приликом одговорила да се она неће мешати у српске послове, а да устаници не треба да мисле на туђу власт, већ да остану покорни свом законом суверену, т. ј. султану. У осталом, аустриске власти нису сметале Србима да за новац набављају "ратне потребе, а гледано је кроз прсте и гранича"рима, који су у великом броју прелазили у Србију. Порти је Аустрија саветовала умереност, и да употреби сва срества да устанике придобије за себе, жоји очевидно теже за самосталношћу, Извештавајућу пак Русију о српскоме покрету и о своме понашању према побуњеницима и према Порти, Аустрија изјави да остаје верна свом политичком систему о одржању турскога царства. Русија није била задовољна овим држањем Аустрије, јер је (била уверена да Порта неће разумети смисао аустриских савета, и да ће Срби бити најзад принуђени да се обрате на Француску.

(ви покушаји код Аустрије нису били учињени после заједничког саветовња између поглавица устаничких. То су лични покушаји Карађорђа и Јакова Ннадовића. Тек у јулу месецу стану се старешине на Врачару договарати коме да се обрате за помоћ, Готово опште је мишљење било да се треба обратити на аустриски двор; о другим државама устаници нису ништа знали, а о Русији једва нешто мало. Али кад им људи, који су прешли из Аустрије, објасне да су „Москови“ једноверна српска браћа, већином гласова буде решено да се обрате рускоме цару за помоћ и покровитељство. Молба буде одмах начињена, и ту су молбу имали однети у Петроград прота Матија Ненадовић, Петар Новаковић Чардаклија, који је главну улогу играо у овоме решењу, и Јован Протић.

У ово време дође на Врачар и Бећир-паша, босански везир, коме је Порта наредила да поврати хир у београдском пашалуку. Пошто је издао Србима главе дахија, он их позове да се разиђу кућама. Као одговор устаници му пошљу депутацију, која му предложи не само извесне услове, већ за-