Из нове српске историје

4 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

тражи да за њихово извршење гарантује густриски двор, Бећир-паша ово последње тражење енергично одбије, После овога, гепутати пођу у Петроград. (септ. 1804),

Депугати су били лепо примљени у Петрограду, али ондашње политичке прилике нису биле згоднеза њихову мисију. За ово време и Русија и Аустрија биле су заузете спремом за борбу против: Наполеона |. Аустрија је нарочито била угрожена. Француском. Спремајући се за трећу коалицију против Наполеона, и Русија и Аустрија морале су избегавати сваки заплет с Портом, коју је Наполеон гледао да придобије са себе. Кнез Чарториски, руски министар спољашњих послова, одговори српским. депутатима, да Русија, поред свих својих симпатија, не може другојаче помоћи Србима до да њен посланик потпомогне молбу коју ће ови предати Порти.

Устаници су примили ову вест радосно, и КараБорђе сазове скупштину у Пећанама више Остружнице, у априлу 1805 године, На скупштини су биле све старешине са свештенством и отменији људи изнарода. Ту је начињено „прошеније“, у коме побуњеници „као покорњејша раја“ излажу мере потребне да у будућности могу живети као мирни поданици.

Они су тражили да у Београду пребива место везира један мухасил, као представник султанов. Народ да има једног изборног великог кнеза (према ' дванаесторици обркнезова,који управљају кадилуцима) који ће становати у Београду, и преко кога ће мухасил издавати народу царске заповести. Да се сви давци и спахиско скупе у једну опредељену суму, коју ће велики кнез скупљати и предавати у султанову хазну, тако да се Турци немају више мешати. у унутрашње српске послове. Сем тога слобода вере, трговине, и т. д.

Из ове молбе види се јасно политички програм. устаника, да Србија постане аутономна кнежевина, под суверенством Портиним. Захтев да преставник султанов буде један мухасил место везира, као и захтев да српски велики кнез има „неколико при себи оружаних људи“ за одржавање мира и „народ