Из нове српске историје
у
СПОЉАШЊА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ 5;
од сваког нападевија бранити“, показује жељу да -се турски гарнизони искључе из срлских градова, који су с намером прећутани у овој молби, мада је то питање живо дебатовано на скупштини, Заузеће градова било је код устаника циљ коме су они -врло тежили, и једино јемство, кад није било страчног, да се земља опрости насиља. Молба је ова била предата Порти преко депу-тата 1. јуна. Она је још раније дознала за српске захтеве, а извештена о њиховим нападима на Чачак, Пожегу, Карановац и Ужице, она нареди Хафис-паши -нишкоме, кога постави за везира београдског, да пође на устанике и да мир поврати, Али он претрпи пораз ва Иванковцу, те, кад глас о томе стигне -у Цариград, депутати напусте тајно турску престоницу. Српско-турска размирица узимала је већи обим. Ово није била више борба против одметника Турака већ против самог султана. Помоћ је стога Србима -требала више него икада. Аустрија, која је симпатисала устаницима док су се борили против дахија, почела је постајати нестрпељива, и предузимала је мере да принуди устанике да умере своје захтеве према Порти, која бисе на тај начин лакше склонила на · погодбу с побуњеницима. Аустрија је желела не само из економних разлога да се мир поврати на граници према Србији, већ и из политичких, јер би се тиме стелонила опасност да се Француска или Русија умешају у српске послове. Јуна 1805 она је просто олбила молбу устаника да им да муницију. Јануара 1806 одговорила је српским депутатима, које је КараБорђе послао у Беч, да им никакве помоћи не сме дати, јер би је то довело у заплет с Портом, и да ће се само заузети за устанике код султана. Заиста, цар Франц | писао је Селиму Ш у овом смислу (марта 1806). У јануару су Срби, по савету Русије, били упутили нову молбу султану, тражећи привилегије изложене у молби од прошле године. Овога пута руски се посланик живо заузимао за устанике, Главни аргуменат за Русију био је суседство Франуске, После битке на Аустерлицу (2) нов. 1805), тде је руска аустриска војска била потучена, Аус-