Из нове српске историје

208 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

који све побрка и учини нам неповољности, : Том приликом Милош је послао Ст, Симићу нов пројект Устава, који је састављен по примедбама Бутењева, „Народ и не зна шта је то Устав“ писао је Кнез два дана раније Герману и Бутењеву. Тако је Кнез говорио и писао о народу, 0 себими Ст. Симићу, главном виноввику Устава. Само разлика је била у том, што су Ст, Симић, А, Петронијевић и др., знали врло добро „шта је које значило“ у Сретењском

ставу, али су се вешто претварали, да би се боље загладила прошлост, Док је А. Петронијевић нашао за најбољи начин да се што више склања и да ћути, Ст. Симић се, напротив, свуда истицао јавним својим кајањем. Необично окретан, он је знао у томе потпуно да успе. Говорио је са подсмехом о прошлим догађајима, често и у врло драстичним изразима и са цинизмом, “)

Цела је ова уставна афера најзад сваљена на човека, који је био најмање крив, на Дим, Давидовића,. Још 14 марта Милош, који је тада био у Београду, писао је Дим. Давидовићу у Крагујевац, како је зло руски посланик примио српски Устав и речи које је изговорио Мих, Герману, „Еле не признају ништа, завршује Милош, а ја сам вам добро говорио: Гледајте, људи, те тако урадите да нами Двори приме наше послове и да нам их не врате на срамоту нашу. Ето до чега је ствар дошла“ Дим. Давидовић се енергично бранио од свију прекора кнежевих којим је киптило то нисмо, Ну оно што је најважније, то је што је Давидовић остао при своме уверењу да Србија има право да себи да Устав какав хоће и да је Сретењски Устав најсигурнија подлога за срећну будућност Србије и њенога владаоца. „Посланик нека говори шта хоће, Докле Ваше Височанство буде хтело усрећити Србију дотле нека скаче он како му воља: Србија ће бити срећна и књаз њен велики,,, Вели да је Србија про-

3 Кнежевска Канцеларија, 20 априла 1832, Милош СЕ Симићу. 1 Куниберт. Српски Усшанак, 395,