Из нове српске историје

а МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

Константиновић Родофиникин буде одређен за рус-' ког преставника у Србији. 28 јуна би начињена конвенција између Карађорђа и Миленка Стојковића, У име српског народа, и руског изасланика, пуковвика Павлучија, којом се Србија нуди да постане руском провинцијом.

вај је неразмишљени акт био последица унутрашње политике, која је имала одјека и на спољашње односе Србије. Централна управа била је врло Рђаво организована. Главари су сваки на свој начин управљали својим нахијама, и гледали су да очувају независност према Карађорђу. Старешине су биле примиле с одушевљењем установу Савета, надајући се да ће њим обузлати власт Карађорђеву. Али у"залуд. Почетком 1807, Карађорђе успе да свуда наметне свој ауторитет. Само су две поглавице преко Мораве, Миленко (Стојковић и Петар Добрњац. јавно говорили да власт вождову треба ограничити. Непријатељи Карађорђеви су сву наду полагали на руски утицај, и овај је то знао. „Карађорђеви противници, вели Вук, нису желели Русе у Србији само да им помогну војевати, него управо да владају Србијом.“ Они су хтели у сваком случају једнакост с њим. Горња конвенција, којом се Србија нуди да постане управо руском губернијом, закључена је с извесним притиском на Карађорђа. При закључивању су били у већини присталице опозиције, а сем тога Маркус Павлучи и генерал Исајев.

У ово време Француска и Русија закључе мир у Гилзиту (25 јуна). Француска се прими да посредује за мир између Русије и Порте, и било је утвр-

ено да се руска војска повуче из Влашке и Молдавије, али да их Турци не могу посести, док не Закључе мир с Русијом.

Сем овога Александар! и Наполеон углаве уговор о савезу за напад и одбрану против ма које силе с којом би Русија или Француска заратиле. По једној тачци тога уговора, ако Турска не би примила · посредовање Француске, или ако примивши га не начини мир с Русијом у року од три месеца, Француска ће се удруљиги с Русијом против (Отоманске