Из нове српске историје

СПОЉАШЊА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ

Ц,

Од 1804 године водила се у Цариграду жива борба о утицај на Порти између Русије и Француске, које су биле у непријатељству. Порта је поред свег наваљивања остала неутрална, али пораз који је Наполеон | нанео руско-аустријској војсци на Ддустерлицу учини да француски утицај отме маха у Цариграду. Генерал Себастијани, који је дошао за француског изасланика на Порти, успе да је наговори да збаци влашког, молдавског кнеза. На овај начин Порта повреди уговоре, по којима је Русија имала с њом право заједничког покровитељства над румунским кнежевинама, Последица ове повреде уговора била је окупација Влашке и Молдавије руском војском. Крајем децембра 1806, Порта огласи војну Русији која је била у рату с Наполеоном,

Упад Руса у кнежевине имао је јаког утицаја на српски устанак. С једне стране он је улио чову енергију устанициме, који приону око заузећа Београда и Шапца; с друге стране је пак одузео наду посади ових градова да ће им Порта помоћи, те се ови ускоро предаду Србима.

Русија сад није могла пропустити прилику, да се користи српским устанком. Генерал Михелсон пошље 11 јануара 1807 Србима прокламацију, у којој их позива на заједничку акцију против Турака, обеБавши им свечано покровитељство Русије, које су устаници до сада узалуд тражили. (Он је ишао и даље, стављајући им у изглед потпуну независност од Порте. „Народ српски, вели он, заслужује бити народом. Од данас плаћа данак Турцима, Зар није боље употребити те новце на војене потребе народа и за избављење од турскога јарма !“ Поред тога им обећа помоћ од сваке руке, Устаници отправе депутате Михелсону, који затраже помоћ у војсци и ратној опреми, сем тога једног руског чиновника, који Бе управљати Советом, и једног војног, ксја ће бити уз Карађорђа. 17 јуна једно одељење руске војскепређе у Србију под генералом Исајевом, а Константин