Из нове српске историје

СПОЉАШЊА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ |1

гледали свој спас у Русији, о којој су 1804 године теко мало знали. Инстинктивно, они су њену улогу схватили у најидеалнијем смислу и веровали су да ћи им помоћи у овој неравној борби с муслиманством за национално и религиозно одржање, Сличне идеје развијале су се, не само под директним руским утицајем, већ и под утицајем Срба у Угарској, који су били врло незадовољни својим положајем. Виђенији Срби у Угарској гледали су у руској заштити једино јемство за национални развитак своје браће преке Дунава. Интересантно је да су устаници послали у Петроград прву депутацију по савету људи из Угарске, а још јуна 1804 митрополит Стратимировић послао је Александру ! нацрт за оснивање словено-српског краљевства под закриљем Русије, Овај нацрт јамачно није ни дошао до руку царевих, у сваком случају он је остао без резултата, али је ипак карактеристичан, јер је био дело једног Србина који је био на врхувцу црквене јерархије у хабзбуршкој монархији. Карађорђе је истина све више хладнео према Русији, јер су непријатељи његови придобили били за себе Родифиникина, на кога је митрополит Леонтије имао великог утецеја, али је утицај руски у Србија остао свемоћан, Срби су очекивали да Русија уреди њихов спор с Туском, Порта, растрзана унутрашњим немирима, а знајући га су жалбе устаника против дахиског беснила оправдане, била је вољва да им подари извесне концесије, али сама није била начисто о природи тих уступака, У њеној спољној политици кграли су тада важну улогу Грци Фанариоти. Устанак у Србији отварао је ново поље њиховој грамжљивости и амбицијама, и изгледало је неко време као даће Србија добити исти положај према Порти као Влашка и Молдавија. Вели се да је Порта чак наредила породицама које су обично заузимале престоле румунских кнежева, да уче децу своју и српсксме језику. Највише је имало изгледа да ће се Србија и Порта измирити, кад је у Цариграду З августа 1806 српски депутат Петар Ичко успео да приволи Перту, да пристане на извесне концесије,-којима су се задо-