Из нове српске историје

16 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

Карађорђе је увек био резервисан према Русији, код које су његови противници тражили потпоре својим олигархиским тежњама. Родфиникин, њен преставник у Србији, бао је отворено на њиховој страни. Сем тога вожд није крио да се надао много већој материјалној помоћи од Русије, а без сумње му није годила ни изјава Прозоровског да Русија не Мисли подржавати српске захтеве о потпуној независности према Порти. Крајем 1809 и почетком 1810 његови су непријатељи били заузели све позиције на руској страни, и Родофиникин је, из Влашке, увек управљао српским делима. Све је ово само учврстило Карађорђа да настави политику коју је почео одмах, чим је видео инвазију турску у Србији, "т. ј. да затражи помоћ и покровитељство на другом месту. Сем: тога, у народу се почела врло осећати потреба за миром, Мар пак у Србији, који ба Русија гарантовала, зависио је од мира између Порте и Русије, који је устаницима, према њиховим приликама и исцрпљености, врло далеко изгледао. Дефинитивно уређење врховне власти у Србији морало је такође бити за Карађорђа од велике важности. Према околностима у којима се Србија бацила у наручје Русије, он бе морао примити то уређење како га руски двор буде формулисао; нудећи пак Србију нарочито француском покровитељству, то би питање било дискутовано и-уређено по његовој жељи.

Одмах после катастрофе на Каменици, КараБорђе се обратио Аустрији, а 16 августа, т. |. сјутра дан по бегству Родофиникинову из Београда, он понови своју молбу, тражећи активну помоћ против Турака, и да аустриске трупе поседну Србију. У овом тренутку изглед на аустриску интервенцију био је слабији него икада. У истим месецима 1809 године, у којима је Србија водила рат с Турцима, Аустрија се борила за свој опстанак против Наполеона. Тим ратом Аустрија је била доведена на ивицу пропасти. Двор и влада беху се повукли у Угарску, где се преговарало о миру с Француском. Гроф Метерних се осудно изјасни против сваке оружане интервенције у српско-тур-