Из нове српске историје

20 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

нић дође у Љубљану, где је био одређен Меријаж, да с њим преговара. Да би што пре свршио своју мисију, Вучинић дође у Париз (мај 1810), где је остао до 1814 године,

Ми се нећемо овде упуштати у све детаље Вучинићеве мисвје, нити ћемо излагати његове политичке идеје, које је он износио француској влади у својим нотама и мемоаримг. У главнсме он је тражио да Наполеон учини Србију независном, да узме за себе и своје наследнике титулу Ирошекшора- Србије, којом ће владати Карађорђе и његови наследници. Француска би на овај начин добила на Балкану изузетан положај, Морални престиж Србије је велики, она има савезника у Босни, Херцеговини, Албанији и Бугарској, из ње је лако грозити и самој Аустрији. Сем тога и материјалне би користи биле велике за Франпуску. Сировине које она добија из Бугарске и Македоније, преко Видвна или Одесе, стизале би преко Србијг много брже, т. ј. преко Београде, Савом и Купом у Илирске Провивције, а одатле у Итглију и Франпуску. Како је Енглеска била господар Средоземног Мора, француски трговачки интереси били су врло угрожени у Турској. Наполесн је дошао на мисас, да француској трговини. створи сувоземни пут на Левант. Трговена би ишла из Француске га до северне границе Босне, преко земаља које су у француској власти. Од 1810 па до !813 много се радило на побољшању тога пута преко Босне, и то је предузеће наишло на велике тешкоће у данашњем новопазарском савџаку, услед српских и црногорских упала, и разбојничих чета, Француски трговачки каравани били су у великој несигурвости. Вучинић је одмах у почетку тога предузећа доказивао, да се тај пројекат може извести потпуно тек онда кад Француска буде узела Србију у свеју заштиту. Вучивић је даље уверавао, да Срби претпостављају Наполеонову заштиту свакој другој. Они не би хтели да одвоје своју судбину од судбзне Илерских Провинција, где је „иста вера (5121), асти језик, исти народ“. Најзад, враћајући се. на веру, он вели: „Нека разлика у вери међу Србе—