Из нове српске историје

со (5

СПОЉАШЊА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ

ма не учини да се сумња о верности једних или друтих, Православни или католици, они су увек дели доказа хришћанским силама, под чијом су власти били, о својој лојалности, и желе да то докажу Наполеону ... Њаме ће раширени делови српскога народа бити уједињена, и под таквим владаоцем, на први његов миг, они ће сломити тиранију, прославаће се и постаће достојни својих предака и свога заштитника“. |

Ови апели Вучинићеви остали су без резултата, Политичке прилике нису допуштале Наполеону да се умеша у српске ствари. |Његова женидба с Маријом Лујизом зближила га је с Аустријом, Односи су почели хладнети с Русијом, те је према томе и Порту штедео. У септембру 1810 Наполеон је изјавио Метернаху, да је рат с Русијом неизбежан, да Аустрија не треба да остане неутралса и да јој ставља у изглед велике добитке, ако се буде држала Француске. Наполеонов је план био да у случају рата васпостави Пољску и да тога ради узме од „Аустрије Галицију, давши јој у размену један део Илирских Провинција, Према овом, и гледиште његово на српске ствари морало се изменити. Он је Метерниху представљао Србију као аустриску провинцију, и взјавио је да зна да су Срби хтели да се потчине Аустрији. Метерних одговори да је то истина, али да је Аустрија том приликом дала позитаваог доказа да сматра да је одржање Турске њен битни интерес, и да је увек играла улогу посредника взмеђу Срба и Порте. „Ја сам додао, вели Метерних у своме извештају од 9 јула 1810, да сам дознао од тога времена, да су поглавице устанка исло тако тражиле потпору и интервенцију Француске, али да ваља разликовати жељу народа од приватног интереса неколиких његових главара“.

Наполеон је још изјазио да неће пристати на уговор између Порте и Русије, којим би Србија постала независном под руским покровитељством. Он оставља Аустрији да уреди српске ствари према своме нахођењу.

Гроф Мотернех није геровао, да Наполеон мис-