Из нове српске историје

СПОЉАШЊА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ 55

из Влашке 5 јуна, и сугра дан била је свечана прослава новог сједињења Срба и Руса. Заставе оба. народа лепршале су се једне поред других, и духови су били врло екзалтирани, Ускоро жива акцеја. буде предузета, 23 јуна заузета је Брза Паланка; августа Цукато пошље Орурка у помоћ Карађорђу против Ахмет-Рушид-паше, "који је хтео да понови инвазију од 1809 год. После вишедневних сукоба на. Јасици и Варваринском пољу, Турци се повуку из Србије (15 септ,), а Орурк се врати на Дунав, Дотле су Срби и Руси били већ заузели Кладово и Прахово, Бриљантна гкспедиција Оруркова учини да врло. порасте поверење спрам Руса. У септембру Срби одбијају да приме аустриског конзула у Београл, кота су раније тражили.

Почетком 1811 пређе у Србију најшлотски пук_ да тамо стално пребива, и био је настањен у Београду и Шапцу. Улазак руске војске у ова места од велике стратегиске важности изазвао је велико негодовање у Бечу и Паризу. Рат између Русије и Француске био је у ово време известан. Александар ! одмах је похитао да умири Аустрију, изјавивши ла он нема никаквих претензија на десну обалу Дунава, ми да је то само један „тоуеп де биетге“, Угрожен од Наполеона, сн је нудио Аустрији Србију, Влашку и Молдавију до (Серета, ако, за време рата, Наполесном васпостављена Пољска допадне Русији. Од ње је тражио само неутралност. Ати Метерних одбије ову понуду, и саветовао је Порти да не пристаје на руске услове мира.

Одбијен од Аустрије, а све више узнемирен са стране Француске, Александар 1“ да би учинио мир с Портом, много је попустио од својих услова, тражећи само Бесарабију и део Молдавије између Серета и Прута. Порта пак није хтела да попуст“. Ово је било резултат аустриског и фревцуског потстицања, Али 29 новембра Кутузов принуди код Рушчука на капитулецију језгро турске војске, те Турци буду принуђени да приступе дискусија рус“ ких услова, који су сад били тежи. Русија је тражила: Бесаразију, Молд-вију, нову организацију за_