Из нове српске историје

754 МИХ ГАВРИЛОВИЋ

Влашку и независност за Србију. Овзј пораз турски много забрине Француску и Аустрију, које су већ преговарале о условима алијанције против Русије и надале се увући у тај савез и Порту, Преговори о миру водили су се прво у Њурђеву, а после у Букурешту, али и после овога пораза Порта је била далеко од тога да безусловно прими руске услове, Она је знала за опасност која грози Русији од Француске, Од почетка 1812 па до маја месеца Наполеон се живо заузимао да придобије Турску, и предлагао јој је уговор о савезу. Он је тражио да сам султан развије заставу пророкову, да се стави на чело својих трупа и да их поведе у борбу против Руса.

о цену овога напора он је обећавао Порти не само Влашку, Молдавију и Србију, већ и Крим и сву обалу Црнога Мора.

Али најзад стравка мира преоблада у Дивану, и мир буде закључен у Букурешту, 16 маја 1812 године. Кутузов, кога је цар Александар, у страху од Наполеонове инвазије преклињао пу име отаџбине“ да што пре закључи мир, једва је ишчупао за Русију Бесарабију, У приликама у којима је мир закључен, Русија није чинила од Срба питање мира, Место независности, која им је обгћавана, за њих је утврђено да опет дођу под турску власт, али је била уговорена потпуна амнестаја, да они сами управљају својим унутрашњим пословима, да одсеком плаћају данак и да се Порта о детаљима договара са српским народом,

Вест о оваквом миру поразила је устанике, Карађорђе састави одмах скупштину, која одреди Јакова Ненадовића да иде у Влашку Чичзгову, који је заменио Кутузова, па да му представа немогућност да се Срби под тим условима врате под турску власт. Алпи све је било узалуд. Руска војска напусти Србију, и то је народ бацило у велихо очајање,

„Наше трупе, писао је Чичагов цару 2 августа, напуштајући Србију, биле су праћене сузама и сваковрсним доказима правога братства. Народ им је лавао с једне станице на другу кола, храну и вино... Озај је нарол, Величанство, право благо за нас, Ја