Из нове српске историје

СПОЉАШЊА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ 29'

завеси од Русије и западно-европских држава, Срби морају управо да се пробију кроз њихове суларвичке тежње, и да траже излаза својим политичким и вационалним идеалима. Устаници су се прво обратили на Аустрију за помоћ и покровитељство, али ова, директно компромитована Француском у Италији и Немачкој, и не познавајући још своју „источну мисију“, избегавала је сваки заплет с Портом и сдбила је понуде устаника, Русија је с резервом примила српску молбу, али је са више готовости взушла на сусрет устаницима него Аустрија,

Овде уопште излази на видик карактеристична. црта руске политике у источном питању. У својој борба с Турцима, она се не руководи као западне европске државе само материјалним интересима, већ и идеалним тежњама за ослобођењем православља испод муслиманског ига, идеја која је створена код руског народа под утицајем разних историских факата. Русија је, дакле, морала симпатично гледати на српски устанак. Истина, требало је да зарати с Портом, па да узме устанике у своју заштиту, коју им је Михелсон свечано обећао у име цара Александра, и која се први пут манифестује у примирју у Слобозији. Узалуд је велики везир протестовао | против овога, говорећи да руске претензије односно заштите над Србима нису оправдане нити уговорима нити другим чим. Од овога времена Срби су везали своју судбину за исход руско-турске војне. Турска, поимајући политички домашај ове заједнице, покушавала је узалуд 1807 и 1808 да одвоји Србе од Руса, нудећи им доста повољне услове, Главна је тешкоћа била око. градова, које устаници нису хтели предати турским гарнизонима. У градовима су устаници гледали залогу мира и безбедности, док _ су они за Порту били једина гарантија њене власти нал Србијом. Сем тога устаници се нису могли решити на мир, који не би гарантовала Русија, дакле баш ово што је Порта хтела на сваки начин да. избегне,

_Рат између Русије и Француске учини да Русија похита да начини мир с Портом, који је после