Из нове српске историје

СПОЉАШЊА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ 39

тер није вратила Порти извесна места на обали Црнога Мора.

По своме доласку у Цариград, Строганов отпочне одмах преговоре с Портом о неиспуњеним тачкама букурешког мира (нов. 1816), Прво је говорио о Влашкој и Молдавији, па је затим прешао на осму тачку за коју је казао да је потауно изиграна, Порта се изговарала да су се Срби од времена закљученог мира побунили, да их је она строго казнила, али да је Србија данас мирна и задовољна и да је тврђење пссланиково односно њих неоправдано. Почетак ових преговора био је врло тежак, и Порта се показала врло упорна. Ускоро пажња Русије буде поново скренута на запад, те није могла довољно пажње поклонити турским пословима. Тек 1820 Строганов добије нове инструкције.

Кнез Милош је врло добро схватао све слабе стране своје погодбе са Марашлијом, и одмах је почео покушавати да с Портом уреди своје односе. У том циљу он је слао депутате у Цариград, који су, почев од 1816 године, наваљивали да се ферманима утврди положај Србије према Порти. Ово је морао чинити тим пре, што су руско-турски преговори, каошто смо видели, застали, а било је много питања од врло великог интереса за Србију, које је требало што пре уредити. Али депутати кнеза Милоша нису постигли жељеног успеха. Порта је избегавала да одговори на молбе српских депутата, или би дискутовала њихове захтеве, утврдила погодбу, али не би издала ферман на то. Строганов. није одобравао нестрпљење кнеза Милоша, и желео је да се решење српског питања одложи, док Русија ве буде у стању да енергично предузме ревизију букурешког уговора, и упозоравао је кнеза Милоша на извесне опасности, које могу због његовог наваљивања изићи за Србију. Али 1820 године био је постигнут потпун споразум између кнеза Милоша и Строганова, који је у смислу својих нових упут= става предузео преговоре с Портом.

ако је српска депутација, послата у Цариград маја 1820, доста заплела послове, радећи без спо-

Из српске историје ЕЈ

[)