Из нове српске историје

34 миХ. ГАВРИЛОВИЋ

разума са руским послаником, Строганов саветује кнезу Милошу да затражи од Порте комесара који ће доћи у Србију да саслуша жеље народне, Сем тога он начини, по материјалу који му је кнез Милош послао преко свога агента Махаила Германа, нројекат молбе коју ће Срби предати Портином изасланику.

На захтев депутације и руског цосланика, Порта одреди свога комесара и пошље по њему ферман, на који је имао да приволи Србе да пристану. Како је Строганов дознао да тај ферман ниуколико не одговара жељама и потребама српског народа, пише кнезу Милошу да га енергично одбије, Заиста, тим ферманом Порта није давала никакве правице Србима, и по њему они и даље остају према њој у своме старом положају. Сем тога Портин је комесар тражио да се кнез Милош са старешинама потпише на нарочитоме једном акту, који је донео из Шариграда, а којим Срби изјављују своје задовољство и захвалност и да се не могу више с молбом обраћати на султана. На састанку са комесаром, који му је прочатао ферман, кнез Милош изјави да Срби не могу пристати на оно што им Порта даје, и није се устезао да каже; да траже привилегије зајемчене букурешким уговором, и да им је познато право Русије да се за њих заузме, зли да они ипак очекују све од великодушја султановог и да желе само њему бити захвални (авг, 1820).

(Одмах за овим буде одређена нова депутација, која ће отићи у Цариград да поднесе народну мол“ бу Порти онако каошто ју је формулисао Строганов, и која је у Србији још више дотерана. Срби су тражили: слободу богослужења, наследно кнежевско достојанство у породици Обреновића, границе Србије каошто су биле 1813 године, скуп свију дација у једну суму, да се Турци не могу насељавати у Србији, унутрашњу самоуправу, право подизати школе, штампарију, карантине и “7.

На први поглед види се ла је кнез Милош у овој молби јако проширио УШ тачку букурешког уговора. На име, тамо се тражи наследно кнежев“