Из нове српске историје

СПОЉАШЊА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ 35

ско достојанство, које никако није условљен) тим

миром и нашто Русија није могла прину' ги Порту. Русвја се увек ограничавала против о-г мода је признавала да се српске привилегијс 0 частед ог кнежевског достојанства не могу одржати. П га ње о

границама исто је тако задавало бриге било је врло мало изгледа да ће се Порта приволсга да врати Србији округе који јој се нису прилоужили 4815 године, Заиста, питања о наследном “ сељевском достојанству и повраћај округа била су по следња решена.

Депутација је дошла у Цариград око 15 новембра, и преговори су одмах започети. Порта је дала депутатима да изаберу из влашких права и права

архипелашких острва она која се њима свили

показала се врло расположена да уреди сп: ) ти-

тање. Строганов је пак потстицао њену рев: Али

српском је делу било суђено да претрпи : тој,

услед грчког устанка који је сасвим засло“ | ско-

турске односе, од којих је зависило и српско пи“: -ље, МТ,

Ратови Катарине Велике, француска рез“ туција, а нарочито Наполеонова експедиција у ' ат, јако су допринели препорођају грчкога нар: оји је почео сневати да на развалинама отом'' ам перије заснује нов политички живот, Поме пак Наполеонова експедиција и дуги ратови еђу

Француске и Енглеске уздигли су били на врл' весоки ступањ материјално благостање Грка, Се“ трговина од Марсеља до Одесе била је у њи: вим

рукама; у свима пристаништима Средозекког :“.ора, па и у самом Лондону и Ливерпулу, они су и али моћних и богатих колонија. Идеја Рагаса, " ји је

за грчку идеју мученички свршио у беогр (ској тврђави, није пропала. Док су неки грчка патрлоти оснивали друштва са лросветним циљевима, ' а су подизала, свуда где су могла, грчке школе. »уги су установили хетерију, тајно друштво резол) дионарног карактера, са разним степенима посаоћи“ вања и симболима (1814 год.. Друштво је прикупе