Из нове српске историје

36 | МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

љало прилоге, куповало и раздавало оружје и припремало на устанак не само Грке већ и остале Хришћане у Турској. Оно је имало великог успеха и бројило је међу своје чланове људе из свију класа, и то не само у Турској већи у Трсту, Букурешту, Москви и Петрограду. Овом успеху допринео је и вешто растурен глас, да је сам Александар |. руски цар, на челу тога друштва, у чијој је околини заиста било врло одушевљених присгталаца хетерије.

Хетеристи су јако полагали на то да придобију Кнеза Милоша за свој план, Од 1817 године, они су у преписци с њим, али је кнез Милош врло хладно примио њихове понуде. Уопште грчка ствар није нашла симпатије ни код Срба ни код Румуна. Срби су познавали Грке по грамжљивим фанаријотским владикама; Влашка и Молдавија пак биле су процвилеле под владом фанаријотских кнежева. Напротив, класичке успомене изазивале су симпатије целе западне Европе, која је с интересом пратила морални и материјални пргпорођај грчкоганарода. Кнез Милош је имао и специјалних разлога да буде обазрив према хетеристима, који су очевидноишли на то да општи устанак у Турској употребг нарочито у своју корист. Године 1820; он је бис послао депутацију у Шариград, да уреди односе Србије према Џорти, а на основу букурешког уговора, који је Србима гарантовао доста опширне привилегије. Сигуран у заштиту Русије, кнез Милош се надао најбољим резултатима од тих преговора, и прве вести које је отуда добио. само су га учврстиле у тој нади. Сем тога кнез Милош је био у својој души консервативан. Иако се био ставио на чело другог српског устанка, он је избегавао за целе своје владе револуционарне мере према Порти. У ово време он је већ био одбио понуде Али-пан= јањинског, који је већ пристао уз хетеристе и који га је позвао у савез против султана; боља судбина“ није очекивала ни понуде Александра Ипсилантија, који је 1820: године постављен. на чело хетерије, ју