Из нове српске историје

42 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

тељских односа између Русије и Турске, У прву долазе неизвршене обавезе, које Порта има по уговорима према Русији, и то је чисто руско питање, које он мисли да уреди сам без ичијег посредовања; затим грчки устанак, који је он сматрао као питање целе Евроце, Ако Порта не пристане да да задовољење чисто руским захтевима, Никола ! је изјавио да ће је на то силом натерати и да ће, у томе случају, утицати и на решење грчкога питања,

Енглеска, бојећи се за своје интересе на Истоку, није смела оставити одрешене руке Русији. Велинктон; послат од своје владе 'да честита новоме цару ступање на престо, имао је за задатак и да понуди посредовање Енглеске између Порте и Русије, те да се рат отклони, Никола 1 одбије свако посредовање у делу нарушених руских уговора с Портом; односно Грчке пак начињен је протокол (23 марта 1826), да Енглеска и Русија предложе Султану евоје посредовање и да израде Грчкој аутономију под Портином врховном влашћу. Ако Порта не би пристала на овај предлог, обе силе задржавају себи право да јој га наметну силом, одричући се сваког добитка у тој ствари. Било је још уговорено, да се тај протокол саопшти аустриском, пруском и француском двору и да им се предложи да му се придруже ради дефинитивног уређења односа између Порте и Грчке, |

У време кад је Велинктон водио ове преговоре. руски цар је већ био послао ултиматум Порти, који јој је предао 25 марта руски отправник послова у Цариграду Минчаки:, Русија је тражила: 1, да Порта васпоставиу Влашкој и Молдавији стање какво је било пре 1821 године; 2, да не само пусти на слобољу српске депутате, већ и да у принципу пристане да уреди са српским народом привилегије уговорене петом тачком букурешког уговора; 3, да одреди пуномоћнике који ће на руској граници пре-

3 Матеј Јаковљевић Мипчаки дошао је у Цариград 10 јануара 1824, као представинк Русије за трговачка послове.