Из нове српске историје

ПРЕДГОВОР.

1

Михаило Гавриловић рођен је 8 маја 1868 у Алексинцу. Још на Великој Школи обратио је на себе пажњу својим историским радовима. Добио је светосавску награду за темат о историчару Јовану Рајаћу, и израдио је један историски чланак уз Етнографску карту Српских Земаља коју је великошколска омладина издала 1891. Неко кратко време био је професор средње школе у унутрашњости, па је- затим, као државни питомац, отишао у Париз, тде се бавио од 1893 до 1899. У Паризу, Гавриловић је спремао своју докторску расправу, и у исто време исписивао грађу, која се налазила у париским архивама о нашој новијој историји. Његова докторска "расправа имала је за предмет један уговор закључен 1259 између фразцускога краља Луја 1Х и енглескога краља Хенрика Ш. По опени стручне критике, Гавриловићева расправа јесте врло добар архивски рад, у коме је потпуно исцрпена грађа која се налази како у париским таком у лондонским архивама. Од оних исписа које је Гавриловић узимао из париских архива, један део, који се односи на историју Првог Устанка, објављен је у издању С, К. Академије 1904.

Из Париза, Гаврилсвић се вратио као добро школован историк-архивар, присталица нове француске школе, која ради на основу изворне грађе, и која не тежи за вњижевним ефектима него за тачним утврђивањем чињеница.

Гавриловећ је, 1900, постављен за управника