Из нове српске историје

М ПРЕДГОВОР

тек основане државне архиве. Министар просвете, Андра Ђорђевић, који је основао државну архиву, погодио је да је Гавриловић најподеснија личност за њеног управника. Гавриловић, који је радио у париским и лондонским архивама, знао је врло добро како су архиве на западу уређене, — и он је, посте много труда и после великих тешкоћа, поставио нашу архиву на тако добру основу да, кроз дуги виз година, у њеном уређењу није имало шта да се мења. Не проф. др. Тихомир Ђорђевић рекао је с разлогом, „да је Гавриловићево уређење државне архиве „једна од његових најпозитивнијих заслуга као државног чиновника,“ јер тек пошто је државна архива уређена, постали су могућни ови радови из нове српске историје на основу архивске грађе који се последњих | двадесет година непреставо објављују, |

П

Поред тога што је уредио државну архиву, Гавриловић је први почео обрађивање наше историје ХИХ века на основу архивске грађе, Наши старији историци бавили су се поглавито средњим

_ веком. Милан Милићевић, коме'припада заслуга да:

се, после Вука, једини међу нашим историцима интересовао за ХЛХ век, био је изврстан скупљач оне грађе која се налазила у усменом предању и у при"чањима савременика, — али Милићевић није ишао даље од овога скупљања грађе. Новаковић, последњих година своје научничке делатности, проучавао је наш Х/Х век; у својим расправама покренуо је многа питања, али, између његових и Гавриловићевих расправа, постоји та разлика, што је Новаковић радио готово искључиво на основу већ објављене грађе, докле се Гавриловић служио још и необјављеном архивском трађом, која је била много обилнија, Гавриловић је ударио сасвим новим правцем, _и зато је његова појава међу нашим историцима значајна,

Његово главно дело јесте Милош Обреновић; "објављено у три свеске (1908, 1909, 1012), у издању