Из нове српске историје

СРПСКИ ПОКРЕТ И РУСКО-ФРАНЦУСКИ

ОДНОСИ од 1804 до 1807 године.

Кад је Наполеон претворио француску репу-– блику у наследну монархију (маја 1804), Европа је увидела да његовим амбицијама нема краја и са. зебњом је гледала на ново царство. Бојала се да ће Наполеон покушати да новим победама оправда ову промену у очима Француза, да јој да престижа и да. је наметне Европи, Узнемирена и донекле изненађена овим догађајем, Европа је била решена да учини нов напор да сломи Француску, која је поново постала страшило за европски мир. Душа овога покрета био је Александар |, руски цар. Сањалица и идеалиста, он је мислио да га је само Провиђење назначило да ослободи Европу „тираније Бонапартине“;

Чим је Русија прекинула своје пријатељске односе с Француском, Наполеон је скренуо сву своју пажњу на Турску, и ставио је себи тежак политички задатак, Хтео је не само да одржи Турску, која је изгледала као наумору, већ и да јој улије живота, да је преобрази и даје поведе лешној будућности; једном речи, хтео је да од ње начини себи моћног савезника противу Русије, У том циљу он уверава султана Селима Ш о својој оданости и упозорује га на опасност која му грози од руске војске на Крфу и од руског утицаја, који је био свемоћан у турскоме царству. Заиста, Русија, која је имала заједно с Турском право заштите над републиком од Седам Острва, била је сама узурпирала то право и имала је знатну војску на Крфу. Сем тога, Русија је имала моћну странку у Дивану, њен је утицај био неодољив на право-