Из нове српске историје

"СРПСКИ ПОКРЕТ 53

славне Хришћане у Турској, и њени су ратни бродови мирно пролазили кроз Босфор, одржавајући везу између Крима и Крфа. Кајнарџиски уговор 41774), који је дао Русији право да се меша у унутрашње послове отоманске царевине, и експедиција Наполеонова у Египат (1798), која је учинила те су Русија и Турска, противно свима традицијама, постале савезнице, били су главни узроци овог изузетног руског положаја.

Порта је, истина, уговором са Француском од 1802 бацила у заборав Наполеонову експедицију, али је успомена на тај догађај још била жива. Русија такође није пропуштала прилику да се покаже Порти као једини њен пријатељ и да јој улије неповерење спрам Француске. Може бити да би Селим Ш, сит рускога туторства, покушао да наметне ништавном Дивану своје симпатије, које су очевидно биле за Француску, али тешка криза у којој се је онда налазила Турска налагала му је да се жлони свакога заплета. Док су на челу једнога дела провинција турске имцерије биле паше одметници, дотле су се у другим покрајинама појављивали покрети религиозног, националног и политичког карактера. Пазван-Оглу у Вадину, Али-паша у Јањини, Мехмед-Алија у Египту, Ахмет-Џезар, а после њега Исмаил-паша у Сирији, устанак Вахабита и Срба били су очити докази Портине немоћи. Чете крџалија, састављене из разбојника различних народности, пустошиле су Румелију, уцењивале вароши и села и претиле су самом Цариграду. Сем тога, поглавице ових чета су се стављале у службу овога или онога одметника (каошто је био пример са Гушанцем Алијом, који је биоу служби београдских дахија) и упуштали се у отворену борбу са јаничарима, које би султан против њих слао. Да би извео своје царство из ове анаржије, Селим се био решио да се сав посвети војним реформама, да наместо разузданих јаничара уведе редовну војску по европском начину. Том новом војском он се је надао да уведе ред у својој држави и да јој поврати некадашњи сјај и величину"