Из нове српске историје

54 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

Да би извео ову важну реформу, њему је био потребан мир с поља, који би употребио. у борби са. Јаничарима и са консервативном странком у Дивану.

Док су се Русија и Француска надметале за. утицај на Порти, стигла је прва српска депутација у Петроград да замоли рускога цара за помоћи покровитељство (окт. 1804). Депутати су били примљени само од кнеза Чарториског, министра иностраних дела, коме прота Матија Ненадовић преда молбу на пара, изјавивши да се Срби тврдо надају да ће их једноверна Русија избавити турскога јарма. „Хорошо, одговори Чарториски, но Сербани отљ Россји оченђ далеко, а мн сђ Турками прштели“. Другом приликом, на питање министрово, да ли су се Срби обраћали аустриском двору за помоћ, прота Матија одговори, да су Срби то учинили и да су Аустријанци одговорили, да су с Портом у великом пријатељству и да не могу дати Србима ни војске, ни официра, ни оружја, а да не наруше с Портом мирни и пријатељски уговор (трактат), али да ипак не сметају Србима да за новац набављају што им треба. „Правда, додао је на ово Чарториски, зто какљ христинивљ! правда что 66 нарушилљ (трактат), а такђ и Россћи теперђ сљ Портојо оченђ пр!лтели |“ Из одговора рускога министра иностраних дела срнски су изасланица увидели да руска помоћ зависи од руско-турских односа, и они су с приличном надом оставили Петроград (14 дец. 1804), где је остао Петар Чардаклија да чека даљи развој! догађаја.

Поред свега наваљивања Русије и Француске: _ да свака за себе задобије Порту, она је остала на миру за време треће коалиције. Ова коалиција против Француске била је склопљена у главноме између Аустрије, Русије и Енглеске, а свршила се уласком Наполеоновим у Беч и погибијом рускоаустриске војске код Аустерлица (20 нов. 1805), Аустрија, принуђена да начини мир, који је био закључен у Пожуну (14 дец. 1805), уступи Наполеону Венецију, Истру (без Трстај и Далмацију, те се тако Француска учврсти на Балканскоме Полуострву.