Из полициског живота : анегдоте, црте, епизоде. Св. 1

ЋЕРИМ-АГА 28

да су и оне старе рујине, тамо украј Вардара, остаци двора српског Цара Душана, који је држао не само Маћедонију, но и многе друге земље око ње... — Зато, окај се зле воље према нами, и помири се са „ксметом“'), јер нашто ти све ово> Видиш да те та непромишљена злоћа у постељу обори. Оно што си мало пре мени рекао, остаће код мене, догод си ти жив. Ништа ти за то неће бити. „Бесу“ моју имаш...

Ни речи ми више није рекао. Приметио сам, није веровао мојим речима; нисам успео да га убедим. А и нашто да то даље покушавам: кад је он фанатик, који ће са својим мишљењем у гроб да оде...

Весело, као да се ништа између нас није десило, ја устадох, пружих му руку, пријатељски га ударих по рамену и пожелех му; да га што пре видим код нашег суседа, Јахје кафеџије, на каву! Ћерим ми такође пружи руку и кад већ бејах код врата, рече:

— Ја ти рекох оно што сам мислио и оно што ме пече, — па сад ти, а Бог, а душа ти...

— Желим да се што пре видимо; шаљи ми редовно Емина — и полако сиђох низ степенице куће његове...

Кад дођох у вече кући, мати ми рече, да су код ње цело по подне били Ћеримови са малим Емином, који је просто кућу овеселио својим веселим смехом и ћеретањем... Учи своју мајку да говори српски, па кад она погрешно изговори, он је поправља, натерује да понови и смеје јој се, што не може да потреви, и поново се смеје, да се ори по соби...

Ја јој такође рекох, да сам обишао болесног Ћерима — и ништа више... Кад смо сели за сто, да

ђ) „Ксмет“ — турски: судбина,