Из полициског живота : анегдоте, црте, епизоде. Св. 1

„КАФЕ-ШАНТАН“ 45 Пн --------.--_________ Не Н-_ННРННИННННННИНИ

се потроши за њихов сто. На пример: једну флашу шампањца обичног продајем по тридесет динара, она добије десет; једна флаша „Бордо“ петнаест динара, она има пет. Тај се проценат протеже и“ ва кремове, за једну ноћ каву, чај, какао, ликере, итд. Овој Румункињи дајем проценат и на јело, јер је у стању да по пет-шест пута вечера... Па не само то, она уме тако вешто да се направи „напита“, — и онда, кад већ не може да пије више, јер кад би човек и воду пио онолико, колико она саспе у себе шампањца, надуо би се као фртаљче — она онда „случајно“ обара пуне флаше“ са вином, просипа кришом под сто, нуди шампањцем целу околину — па и оркестру шаље а нове бутеле поручује. Она то чини само с тога,. да би рачун био што већи, па разуме се, да би и она имала што обилнији проценат. Никада она није била пијана, као већина ових других; увек: трезвена — и са тачном прибелешком, колико је за њен сто пића и јела потрошено, да не би ни једну бутелу изгубила. Она ни једног од својих: гостију не воли, нити је ко са њом ступио у ближе односе... Све њих она вуче за нос. Рече ми једном: одвратна ми је ова жгадија... Али ипак и она није хладна стена. Погледај у оркестру оног“ првог виолинисту, што не скида очи са ње, Пољак је; то је њен пријатељ. Са њим заједно и станује и њега лудо воли. Знаш ли само откуда та љубав >' С тога, што је он веома музикалан као и она. Све што тањиром покупи за време певања и што наплати од свога процента — њему предаје. Воли: га и боји га се, и кад он пође, и она мора... Истина, то се све вешто ради, да гости не осете њихову заједницу, али њој је то врло лако извести, јер је, као што ти напоменух, увек трезна“ — а они пијани. Она сваки пут успе да дотури пред полазак своме пријатељу прибелешку о ње-