Из полициског живота : анегдоте, црте, епизоде. Св. 1

ПОТЕРА.

„„У оно, давно време кад сам служио у београдској полицији, наређиване су врло честе потере на беспосличаре и људе, који се труде, на све могуће недопуштене начине, да на туђ рачун проведу свој век... Не знам, нити ме се тиче како је сада. Причаћу вам о оном времену...

Другови су ми сви били вршњаци, млади и здрави: послу своме предани, јер су своју службу безгранично волели... У лепој, загасито плавој униформи, све само најфинија чоха, већином скрајана код најбољих мајстора београдских, припијала се уз тело наше. Прса пуна, ход темељан, а са младићским правим стасом — милина нас је била погледати... Са пуно љубави према служби и положају своме — верно служисмо. Ништа нас не могаше збунити: остадосмо јој до краја предани. За го нож за њу да дохватимо! Сви смо у двадесетим годинама, а оне и оштрици ножа одолевају...

Сви се надметасмо, ко ће бољег успеха у служби имати — ко ће бољу униформу скројити...

Политичка борба ври, кипи — али она је далеко од нас — ми знамо само за нашу дужност. Нико је не може пореметити или друкче окренути. Ако се ко од другова наших и уплете у политички вртлог, сви га прекоремо; ако понови, избегавамо га... Полицијски чиновници имају само да слушају и извршују законе, наредбе својих старешина и да су далеко од политичке ломњаве.