Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

95 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА,

Амруш се окрете на столици, којој зашкрипаше ноге, па се нагну и звирну крова, прозор.

· — Годем! Ове на длаку као и прије тридесет година. Како зовеш, препотопни свијет!

— Жумпатите (извините)! рече газдарица, сва зајапрена, купатите, шјор Ам..., како оно рекостеда, се зовете“ Овеједно, звали се како му драго, али је ово прва кафана у Ровопеку, господска кафана!" Ми држимо: коњака, мадере, роволија, фрамбоа, лимунаде... — Знам већ, знам! прекиде је Амруш, — него, реците ми: колико највише кафа можете продати за, један дан“

— Колико кафа! рече гавдарица и јаче се зацрвени, чак до вратнога, коријена, јер она не могаше слагати, а да се на њој не позна. Колико кафа2! Па има дана, када их продамо и до стотину.

— Лијепо! прихвати Амруш, смијући се. Ототину кафа по шест солада, како зовеш, то чини шест стотина солада. Па онда, рецимо, нека продате свега осталог пића још толико, то би чинило, како“ зовеш, дванаест стотина солада. Кад би тако било. што не вјерујем, онда бисте имали чисте добити на дан око два фијорина! Та то је спрдња, а не радња. Годем! )

Докле је он то срачунавао, Мандалина се бјеше увдрхтала. Очи јој сијеваху. Тако се не бијаше наљутила бозна откад. чак ни онда. кад јој је слуга разбио три скленице пуне ликера. Није знала, коју ће“ срдиту ријеч прву пропустити, толико их наврије на уста. У томе се појавише чиновници на тргу и она рече:

= То је мјесто ва претура и за осталу господу... уклони се, жив оно!

Али Амруш не бјеше чуо те ријечи, нити опазио господу, толико се бијаше задубопо у њеко друго · срачунавање; ипак уста, по својој вољи, и уђе за њом у кафану, па, безобвирно, ста прегледати по--

=

лицу, баш као да хоћаше да тачно ухвати вријед--

МИА пета и =