Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

НОВИ СВИЈЕТ У СТАРОМ РОЗОПЕКУ. :2 55

ста узречица, али као да наглашаваше багателисање према, Бепу, те овај оде-по пиће, рекавши опрхо:

— Донијећу каква имам.

Али кад Бахус увуче сламку у коњак, па поче кроза њу усисавати, Бепо разрогачи очи, иза, леђа закуца, прстима на, вратима и махну рукама. Тако је обично чинио кад хоћаше да-му жена дода каменицу, којом ће гађати псе, с тога Мандалина, му брао тисну бубуљић у шпаг, али зину од чуда, видјевши необична госта и шта, ради.

— Годем! рече странац, предушивши. Не ваља вам ништа овај коњак.

— Хоћете ли мадере; запита Мандалина, да привуче пажњу на се.

— А гле! шјора... како зовеш, шјора Мандагтина! Нијесте се ни ви много измијенили! Постарија, како зовеш, али се добро држите! рече, запаливши дебелу цигару.

= Дакле нас ви одавно познајете; рећи ће Бепо.

— Још како! Служио сам код вас два мјесеца, — ло цио дан пекао се у кујиници. Је ли и данас тако млађему код вас!

— То је давно било, ако збиља говорите. Или се талитег запита Мандалина. 6

= Давно, богме! рече Бахус. Има плунијех тридесет година. Ви онда бијасте невјеста. Опомињете ли се малога Амруша из... (каза најближе село Ро-вопеку), који вас је послуживао, па отишао у Аме рикуг |

— А, учини Мандалина, али је Бепо гурну палцем у ребра, па рече:

— Амруш! Америка! Хм! Не знам! Не спомињем се! Колико ли је њих служило код мене!

И Бепо даде свом лицу израз презирања и немарности, а да то оснажи удари непажљиво крпом по столу, тобож да обрише прашину.

= А држите ли пива запита Амруш, и испири пуна. уста дима у Бепову главу.

— Коме треба пива, тај иде код Бороја, у подграђе, одговори Бепо и врати се у кафану.