Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

91 - СРПСКА КРТАЖЕВНА ЗАДРУГА.

љинама, пепељасте боје: на глави је имао црн, мек шешир, голема обода. Судећи по његову великом. златном прстену на кажипрсту ипо златној вери-

жици, која му обавијаше врат и падаше низа ши-

роке груди, странац је био имућан. Он закупа прстеном по мраморном столу. — Од-ма! одазва се Бепо, дигнувши очи са. рата Манде! дај кафу за шјор-претура!

Дијеге, дај кафу за шјор-претура! понови ла слушчету, које јој дода кафу да је дода Бепу, а коју. Бепо лагано изнесе и умал не испусти, ви-– дјевши Бахуса на претуровом мјесту. Хтједе да рече:

— Извините, то је претуров сто!.. али се на ври—

јеме сјети да је човјек странац, који не зна розопечки ред, те не би било лијепо опомињати га. Најзад и сувише је рано, а кад претур дође, то ће се учинити. Зато Бепо само рече: Изволите!

Бахус га погледа зачуђено, па му синуше три-

десет и два крупна, бијела зуба. Такав изгледаше-

као пун мјесец

— А ви сте још у животу, шјор Бепо! А ја сам мислио, да сте одавно... како зоветш... да сте давно на ономе свијету! (Кад то рече, једним шмрком испи кафу, па извади кутију пуну цигара и рлжанијех сламака). И носите још капицу са кићанком,

као и прије тридесет година! ха-ха- -ха! И Бахус се-

тако слатко смијаше, да му поиграваше верижица на трбуху.

Бепо се намршти због те примједбе и уопће због његова сувише домаћег понашања, па рече сухо:

— Дакле, ви нијесте фурешт “ кад ме познајете“

тако одавно“

— И јесам и нијесам, одговори Бахус, ређајући пажљиво по столу ражане сламке. Како зовеш! Донесите ми једну повећу чашу добра коњака, па ћемо се разговарати. |

Видјело се да је странцу како зовеш"“ врло че-

- СОтранац.

ЈА АЦЕ ИН И