Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

нови СВИЈЕТ У СТАРОМ РОЗОПЕКУ. | 93

Прото и капелан, са још шест попова из око"лине, са двјема врстама ђачића, иђаху пред сандуком; за њим сав офипирски збор; за збором сви поморски капетани; за капетанима два реда бубњара и готово сва војска из тврђаве; за војницима остали грозопечки старосједиоци. Кад би престало потмуло тутњање црно обавијених бубњева, онда би сва пратња (осим војника) једногрлице и из свега мозга -запојала „свјати Боже. И све тако на измјену. ЧОпровод прође свијем онијем улицама, куда обично пролажаху литије. А како каноникова кућа бјеше на распућу, прото устави спровод пред њом и учини помен, који је трајао толико колико другда парастос.

Нико дотле не би се усудио ни замислити да ће се то моћи десити!

Предосјећало се да се примичу „потоња времена“, о којима прориче Апокалипсис.

Бјеше дат Устав пространој ћесарији, те се уста-ласаше сви народи и „запљескаше рукама од радости, али ти таласи не запљуснуше Розопек, нити до

њега доприје шум тога пљескања.

У Розопеку се мало и говорило о томе догађају. Отарији и ученији објаснише млађима, да је то један нов начин, по коме ће се бирати људи, који ће градити законе. И Розопек ће бирати човјека, који ће ићи с осталијем у Беч да гради законе. А мари њеко, хоће ли тај посао вршити они што су и досад. или њеки други! А кад се већ мора бирати човјек. изабраће се „шјор претур“ (судија), а да ко други!..

Дакле не би Устав вијесник никаквијех промјена у Розопеку. Он се појавио у јесен у цијелој ћесарији, а онај дрџешм, што навијести наступање новога времена у Розопеку, дође с прољећа.

Једнога прогљетњега јутра, прве уставне године, урани пред розопечку кафану њеки чудни странац. "Замислите Бахуса у ношњи деветнаестога вијека! Право бахусово угојено и весело лице, а према лицу т сви остали дјелови тијела. Могао је имати до "четрдесет п пет година. Одјевен је био новим ха-