Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

"58 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАЛРУГА.

— Било по свијету, каже да је било у Америци, па сад, вели, хоће да отвори кафану.

— И замислите, господо, пије коњак кроза сламку....

— А што је најгоре, руга се госпи!... Боже опрости, каже да, се наша мадона подмладила!...

Тако су муж и жена испричали своје утиске о Амрушу, па најзад казаше како му је име и одакле је. —

Међутим је Амруш омјерао кровињару, звирио је кроз пукотине од врата, прође испред ње лагано, као да бројаше колико је корака. дуга. п пропе се на прсте, да погледа преко високога, вида, са којим бјеше везана напуштена кућа.

Пред кафаном господа ћутаху, очекујући шта ће рећи судија.

— Хм, учини најзад овај. — Шта све то значи“

— Баш сам и ја хтио да то запитам! рече порезник, гледајући пут прозора своје куће, гдје се појави његова дебела Тереза, са шеширом на глави.

— Не значи ништа, рече комесар. Зна да га гледамо, па се чини важан. Пустио је ријеч, да ће отворити нову кафану овдје на тргу, па сад хоће да нам покаже, како намјерава купити кровињару, па на. њезину темељу подићи нову зграду.

— Баш би вријеме било да то њеко учини, па макар и он био, вели судија. Али, модерна кафана у Розопеку! За кога:

— Баш сам и ја хтио то да запитам! рече порезник, који је увијек хтио да рече оно што је судац већ рекао.

— А ја вам опет кажем, да из тога нема ништа, да су фанфарони сви наши људи, који се враћају из Америке. Ви их не познајете, јер одавде се мало ко сели, али у моме мјесту има их много... Прије свега, ниједан „Американац“ неће да те поздрави и сматра да је учтивост слабост...

— Па ево овај свакога часа говори: „како 80веш!“ послије њеколико ријечи, све, „како зовеш!“

Мт ен